OBAVESTENJE
Nakon letnje pauze, tango skola Pasiontango ce nastaviti sa radom od Oktobra.
Vise informacija ovde.
Tango muzika je nastala spajanjem brojnih Africkih i Evropskih stilova, ukljucujuci polku, milongu, habaneru, flamenco, mazurku, kandombe… krajem 18-og i pocetkom 19-og veka.
Prvi Tango ikada snimljen komponovao je Angel Villodo, a svirala ga je Francuska nacionalna garda u Parizu, jer u to vreme u Argentini nije postojao muzicki studio.
Rani Tango svirali su imigranti u Buenos Airesu, poznati kao stara garda (Guardia vieja). Svirali su Tango na flauti, gitari i violini, a kasnije, krajem 19-og veka iz Nemacke konacno stize i bandoneon. Eduardo Arolas je popularizovao bandoneon i sa Vicente Grekom standardizovao Tango sextet koji cine klavir, bas, dva bandoneona i dve violine.
Oko 1920. godine Tango izlazi iz predgradja i postaje postovan i popularan i u aristokratskoj klasi.Veliku zahvalnost tome, Tango duguje Karlosu Gardelu, pevacu koji je svojom pesmom oziveo Tango, i zapoceo zlatno tango doba. Nazalost poginuo je prilikom pada aviona u Kolumbiji, i superzvezdi Rudoflu Valentinu, koji postaje sex simbol i definicija latino ljubavnika, koji Tango predstavlja novoj publici, posebno u Severnoj Americi, svojom igrom i ulogama u filmovima.
U to vreme medju najznacajnijim muzicarima bili su Roberto Firpo i Francisko Kanaro, koji su flauti i basu nasli pravo mesto. Zatim se pojavljuju Anibal Troilo i Karlos Di Sarli,koje nazivaju evolucionistima, i Rudolfo Biadji i Juan d`Arienzo koje nazivaju tradicionalistima,zanimljivo je da su D`Arienza zvali Rey del compas (kralj ritma).
Tokom zlatnog doba i kasnije orkestri Osvalda Pugliesea i Karlosa Di Sarlia snimili su mnogo kompozicija. Karlos Di Sarli je karakteristican po melodicnosti i virtuoznosti u Tangu, ali je Osvaldo Pugliese ipak nesto posebno. Uveo je u Tango bogat, kompleksan i jak zvuk, koji se najjasnije moze osetiti u njegovim Tango kompozicijama Gallo ciego, Emancipacion, La yumba. Muzika Osvalda Pugliesea se najcesce koristi za scenski Tango (Tango fantasia) i moze se cuti kasno nocu na milongama.
U novije doba pojavljuje se Astor Piazzolla. Tokom 1950-ih godina pokusao je da stvori pop formu Tanga i da sacuva cistotu njegovih prethodnika. U toku 1970-ih godina Tango se susrece sa jazzom, sa rock&roll muzikom. Takozvana post-Piazzollina generacija (od 1980. godine ) gde su najpoznatiji Dino Saluzzi i Juan Maria Solare, donosi Nuevo Tango sa ogromnim uticajem jazz i klasicne muzike, i veoma eksperimentalnim stilom.
Medjutim, tu nije kraj, poslednjih desetak godina radjaju se nove ideje, pa tako imamo trendove koji se nazivaju electro tango, tango fusion, tu je sigurno najpoznatija Pariska grupa Gotan project, zatim kompilacija bajofondo tango club, tu su i Carlos Libedinsky , Daniel Almada i Martin Iannaccone Ultratango, itd…
Tango je postao i deo repertoara velikih klasicnih muzicara medju kojima su Yo-Yo Ma, Gidon Kremer, Placido Domingo, Marcelo Alvarez i drugi.