U ranim godinama tanga, tekstovi tango pesama su generalno bili komicni i nepristojni. Obicno su bili pisani u prvom licu, i opisivali su odlicne osobine koje neka licnost poseduje. Kako je popularnost tanga rasla u Parizu i sirom sveta, formirala se potraznja za tango muzikom, posebno u srednjoj i visokoj klasi u Argentini. To je proizvelo pritisak da se tango muzika i tango pesma promene.

Od 1917. Tango Pesma je pisana na drugi nacin. Mnogi cuveni pesnici Argentine i Urugvaja su pisali Tango. Kako su reci tango pesama napredovale u kvalitetu,tako su i tango pevaci zauzimali svoje vazno mesto na tango sceni. Od 1920. Tango pesme su dobile na popularnosti iako je tada tango jos uvek bio pretezno instrumentalan. Neke od prvih tango pesama dobile su svoje mesto i u tada popularnim pozorisnim komadima poznatim kao `sainete`. Pevaci oba pola, prihvatili su ove nove pesme i preuzeli ih u svoje repertoare. Uglavnom su ih pratile gitare. Najpoznatiji tango pevaci prve generacije bili su Carlos Gardel (1890-1935), Ignacio Corsini (1891-1967), Agustin Magaldi (1901-1938), Azucena Maizini (1902-?), Rosita Quiroga (1901-1984), Mercedes Simone (1904 - ?), i Libertad Lamarque ( 1909 – 1999 ), svi su bili veoma popularni i ostavili su iza sebe veliki broj snimaka.

Carlos Gardel je rodjen 11. decembra 1890 godine u Tuluzu, Francuska. Karijera Carlosa Gardela je bila kratka, 1935. on gubi zivot u avionskoj nesreci u Medelinu, Kolumbija 24. juna 1935. Snimio je stotine pesama i stvorio neke od tango klasika, kao sto su Volvió una noche, El Día que me Quieras, Tomo y obligo, Madreselva i Mi Buenos Aires querido. Postao je i veoma popularan zahvaljujuci proboju njegovih tango pesama na radio i film. 1940 je godina koja je takodje veoma vazna za razvoj tango pesme, tih godina pojavila se nova generacija tango pevaca medju kojima se izdvajaju Roberto Goyeneche (1926-1994), Alberto Podesta (1924-?), Francisco Fiorentino (1905-1955), Alberto Castillo (1914-?) i Angel Vargas (1904-1959).

Neki od najpoznatijih tango pisaca su Enruque Sanstos Discepelo, Homero Manzi, Catullo Castillo, Homero Ezposito i Enrique Cadicamo. Njihove pesme su prevazisle do tada tradicionalne teme ljubavi i nostalgije, stvarajuci portet zivota i filozofije u tango pesmama. Medju stotinama tango naslova, moramo pomenuti Uno, Sur, La Ultima Curda, Malena, Los Mareados itd.